уторак, 05. новембар 2013.

Šta sve (ne)znam da radim ili da li ćemo stvarno potonuti

Ima ljudi koji, kada osete da su nadomak tonjenja, počnu da mašu rukama, da viču, da se hvataju za balone vazduha što plutaju po beskrajnoj vodenoj površini, žurno odvezivajući čvorove oko nogu, odvezivajući taj kanap kojim ih sidro vuče na dole. Oni onda uspeju da doplivaju do obale, skupljenih i belih usta, suvog grla slanog od soli i ulepljenim trepavicama. Smognu snage da se podignu..prvo na bok pa na ledja pa u sedeći položaj. Zagrle kolena rukama, gledaju u pučinu, u mesto gde su se do malopre koprcali boreći se za život. Shvate da su zahvlni višoj sili ili već kome što su se iščupali, što su snagom volje srećni, što ih mrak nije pojeo.  Malko se još ljuljuškaju u tom položaju, onda ustanu i hrabro zakorače napred. Ne potonu.
E, pa ja nisam jedna od tih ljudi. Ja kad osetim da me je sidro cimnulo na dole, ja jače stegnem kanape, uzmem dah i zaronim. Onda ga ispustim dopuštajući moru da se susretne sa plućima. Otvorim oči i pokušam da gledam ispred sebe, tražeći kakav znak života. Kada shvatim da sam otežala i da ne mogu više vodu iz sebe da izbacim, pogledam ka gore, ka zracima sunca koji se kupaju na povšini i posegnem za njima. Ispružam ruke, žmirkam i pokušavam da ih dohvatim - prekasno. Tada su se već suze stopile sa ostalom vodom, i more je već izolovalo svaki zvuk, bilo da je najobičniji plač ili krik za pomoć. Tek na samom kraju navodno pokušavam da se borim, da se drugima dokažem, kao - stvarno mi je stalo. Sačekam da neko obrati pažnju i odatle me izvuče. To obično bude usamljeni čovek u čamcu, oko 5 ujutru kada se petlja sa ribarskom mrežom. Nekada se desi da se i ja upecam slučajno. Dakle, meni nije mnogo stalo da se sama izbavim, naprotiv. Kada vidim da nema nazad dodajem so na ranu ali samo do te granice da izbacim sve iz sebe. Na primer, slušajući neku pesmu koja me rastužuje. U krug. Na repeat. Sto puta.
Ili, jednostavno, zapisivajući neke stvari, reči. Eto, baš sam odlučila pre koji dan da napravim spisak stvari koje ne znam da radim. I, evo ga:


Činjenica da ne znam da crtam. Ni pišem. Ni da šijem. Učim, tečno govorim, trčim, vajam, šminkam, kuvam, slušam, tešim, podržim, navijam, bodrim, udaram, sanjam, planiramm, lažem, plačem, istražujem, zanimam se, interesujem, igram, plešem, plačem, farbam, slažem, uređujem, kreiram, plačem, ignorišem, ljutim se, svađam se, argumentujem, razmišljam, borim se, želim, uzimam, dajem, održavam, plačem, sviram, pevam, glumim, recitujem,  odgovaram, hvatam beleške, slikam, fotografišem, dizajniram, pretražujem,hvalim se, pohvaljujem, brinem, vodim, sudim, razgovaram, pregovaram, cenkam se, pamtim, cenim, čuvam, gubim, pobedjujem, vozim, gutam, hodam na štiklama, radim GRIT, uživam, socijalizujem se, izlazim, pijem, umereno jedem, umereno volim, volim, budem diskretna, ne uhodim, provodadžišem, zabavljam se, da se objasnim, objasnim, obrazložim, složim se, popustim, pušim, plačem, stižem na vreme, budem odgovorna, se opustim, analiziram, provaljujem, čitam, budem hrabra, izdržim, ne crvenim, ne shvatam lično, polažem ispite, proveravam zadatke, ispunjavam obaveze, plačem, usrećujem sebe, usrećujem druge, pomažem pri učenju, prevodim, prećutim, zadržim za sebe, istaknem se, sakrijem, jasno govorim, kontrolišem se, ne uporedjujem se, čekam, ne spavam, da se brijem, da se kupam, plačem,negujem stopala, budem fer, budem iskrena, zaštitim nekog, radim u fotošopu, skeniram, precrtam, smršam,zdravo se hranim,plačem.

Čitava frka oko "plačem" podigla se jer ne mogu da plačem tek tako. Ponekad jako želim ali jednostavno mi je potreban mrvičak, jedan maleni razlog da krenu potoci i potoci olakšanja. Eto, to je objašnjenje.