Ne tako davno volela sam sve što mi sada smeta. Volela sam sve što radiš,sve što sada mrzim. Mislš da sam želela da se ovako osećam? Da se ovo desi? Istina je da ne znam šta se tačno dešava. Znam da želim da odem a znam i da to nije rešenje.Bojim se da je ovo sve samo ona “prva prava” i po prvi put ” zauvek” ljubav. A tako želim da je prva i poslednja. Tužna sam jer ne znam šta se dešava. Ne osećam se nikako. Nekad smo imali gestove pa reči pa su i samo reči bile dovoljne pa onda reči nisu bile dovoljne pa su skroz nestale i sad mi se čini i da mi polako nestajemo, toliko nepovratno.Eto steglo mi se grlo i šta sad? Došlo je do toga da ne gledamo ko je kriv, do mesta kada više nisi samo ti i nisam samo ja. Zajedno smo došli do ove tačke bez poštovanja i kompromisa. Kao da smo jedno pored drugog zavezanih očiju išli. I stojimo jedno naspram drugog na nekom usamljenom ćošku slepe ulice i kao gluvi vrištimo jedno na drugo zbog besmislica. I ne čujemo šta ovaj drugi kaže jer nam sopstvene reči odzvanjaju glavom,iste one koje ćemo za dva minuta zaboraviti. I prvo se desilo jednom, pa opet za pola godine pa opet za dva meseca i onda svake nedelje i onda stalno. I stalno i neprekidno. I ne mogu više. I toliko silno želim da se vratim na početak i gledam nas prvih godina jer je to apsolutno najblistaviji period u mom životu. Najsrećnija sam bila sa tobom, na početku. Kad su nam se okrznuli prsti, pa usne, pa sve..Kada mi je kucalo srce brže na pomisao da ću te videti, kada se govorilo “izvini” jer kasniš, kada smo se družili po 9 sati i obarali rekorde tog leta u vremenu provedenom zajedno jer nismo mogli da se razdvojimo a ne jer smo bežali od obaveza i popunjavali pauze i rupe u danu i glavama. Ako pričamo da bismo odgovorili a ne da bismo saslušali, pa pobogu, zašto onda radimo i sve druge stvari? Da zadovoljimo ego, ili šta? Želim da znaš odgovor na to. Ima li kraja ovome? Je l’ ga vidiš? I ako ga vidiš je l’ blizu ili daleko? Je l’ znaš da se ovo više ne zove loš period? Ovo se zove loši mi. I bojim se. Zar ti nije bitno što se bojim? Ne, ne da budem sama, nego da budem sama bez tebe. Jer se sećam koliko si mi značio i trebao. I koliko sam ja tebi bila više nego sada. Niko ne bi trebao da se menja ako ne želi. I jer mu je neko rekao da treba. Ali molim te, molim te, MOLIM TE nemoj više da bude ovako. Možda mi samo smeta što sam se izgubila. Ali kad se samo setim koliko sam uživala u tvojoj priči, smehu, svemu…koliko sam bila opčinjena tvojom pojavom..šta se desilo? Jesam li ja kriva? Reci mi ako jesam. Želim da jesam, jer je sebe najlakše promeniti.
